Svi smo svakodnevno izloženi različitim oblicima stresa. Neki se sa stresom dobro nose, a drugi se uznemire već prilikom najmanjeg odstupanja od svoje rutine. Važno je naglasiti da stres u malim količinama može da bude koristan. Može da vam da potreban elan, da vas motiviše da se potrudite što bolje znate i umete, i održava vašu koncentraciju i budnost. Problemi nastaju tek kada stres postane konstantan odnosno hroničan. Stres je, inače, normalna reakcija na svakodnevne izazove, ali hronični stres može jako da utiče na naše zdravlje. Jedan od sistema u organizmu na koji stres može da utiče jeste probavni sistem, što se manifestuje grčevima u želucu, napinjanjem, vetrovima, zatvorom i prolivom. Kod hroničnog stresa povećava se proizvodnja hormona kortizola, čime može da se naruši ravnoteža bakterija u crevima i izazovu probavni problemi.
Probavni sistem je povezan sa mozgom delom nervnog sistema koji se nalazi u crevima. Zato creva često zovemo „drugi mozak”. Taj sistem kontroliše probavne funkcije kao što su lučenje probavnih sokova i grčenje glatkih mišića u crevima. Creva su delimično pod kontrolom centralnog nervnog sistema u mozgu i kičmenoj moždini. Naš probavni trakt ima sopstveni nervni sistem – enterični nervni sistem. Sastavljen je od jednakih skupova nerava kao centralni nervni sistem, dakle mozak i kičmena moždina. Osim što je sličnog sastava, nervni sistem u crevima za komunikaciju sa mozgom koristi neurotransmitere kao što je serotonin. Upravo zbog njihove međusobne povezanosti stres može da pokrene ili da pogorša tegobe sa varenjem i obrnuto. Osim toga, dugotrajne tegobe sa probavnim organima mogu da povećaju stres i anksioznost.
Šta se dešava kada je telo pod stresom?
Kada se nađemo u potencijalno opasnoj situaciji, simpatički nervi – deo autonomnog nervnog sistema tela koji reguliše telesne funkcije kao što su puls, disanje i pritisak – reaguje tako da pokreće „beg ili borbu” i počinje da luči stresni hormon kortizol kako bi telo bilo na oprezu i spremno na opasnost.
Stres izaziva fiziološke promene kao što su jača koncentracija, brže disanje i puls, viši krvni pritisak, povišen holesterol u krvi i povećana napetost mišića. Kad stres pokrene reakciju „beg ili borba”, to može da ima više posledica:
- pojavljuju se grčevi u jednjaku,
- povećava se lučenje želučane kiseline,
- pojavljuje se osećaj mučnine,
- promene u stolici (zatvor ili proliv),
- pogoršavaju se bolesti probavnih organa kao što su sindrom iritabilnog creva, zapaljenska bolest creva, peptički ulkusi i gastroezofagealna refluksna bolest.
Specifični znakovi i simptomi stresa razlikuju se od čoveka do čoveka, ali je vrlo verovatno da će stres štetiti vašem zdravlju, emocionalnom raspoloženju i odnosima sa drugima. Stres na različite načine utiče na um, telo i ponašanje, kao i na probavne organe, uključujući oscilacije u težini, glavobolje i bolove u mišićima, promene raspoloženja i mentalnih funkcija.
Kakav je stvarni uticaj stresa na creva?
Mnoga istraživanja pokazuju da su stresni životni događaji povezani sa pojavljivanjem ili pogoršanjem simptoma više bolesti probavnih organa, uključujući zapaljensku bolest creva (IBD), sindromom iritabilnog creva (IBS), gastroezofagealnu refluksnu bolest (GERB) i peptičke ulkuse. Posledica može da bude i zatvor.
Zapaljenske bolesti creva
Istraživanje je pokazalo da hronični stres, negativni životni događaji i depresija mogu da povećaju rizik od ponavljanja zapaljenskih crevnih bolesti kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis. To istraživanje je definisalo više mehanizama kojima stres utiče na sistemsku i gastrointestinalnu reakciju imuniteta i zapaljenja.
Sindrom iritabilnog creva
U prospektivnoj kohortnoj studiji na skoro 600 osoba kod kojih je bakterija Campylobacter izazvala gastroenteritis, istraživači su utvrdili da je bolesnikova sposobnost savladavanja stresa pre infekcije bila ključni faktor za to da li će se razviti sindrom iritabilnog creva. Bolesnici kod kojih je u vreme infekcije utvrđen viši nivo percipiranog stresa, anksioznosti i negativnih predstava o bolesti, bili su prijemčiviji za pojavljivanje sindroma iritabilnog creva.
Gastroezofagealna refluksna bolest
Studija izvedena u medicinskom centru za zdravlje žena pokazala je da kod osoba pod akutnim stresom nije bilo većeg pojavljivanja refluksa. U praksi je kod hronično anksioznih bolesnika verovatnije da će tokom stresnih događaja primetiti pogoršanje simptoma. Drugim rečima, njihov pristup utiče na njihovu percepciju ozbiljnosti simptoma.
Peptički ulkusi (čirevi)
Većinu ulkusa izaziva infekcija bakterijom Helicobacter pylori. Suprotno od opšteg uverenja, ulkusi ne nastaju ni zbog konzumacije pikantne hrane ni zbog stresnog života. Bakterija H. pylori slabi zaštitni sloj sluzokože jednjaka, želuca ili dvanaestopalačnog creva i tako omogućava da želučana kiselina prodire u unutrašnjost. Kiselina i bakterije nadražuju sluzokožu i izazivaju zapaljenje odnosno čireve. Postoje i dokazi da dugotrajan stres dovodi do zapaljenja sluzokože, zbog čega želučani sokovi nadražuju osetljivu sluzokožu želuca.
Ostali probavni problemi
Stres povećava pokretljivost creva i izlučivanje tečnosti. Zato se tokom stresnog događaja ili nakon njega može pojaviti proliv ili češća potreba za mokrenjem. Stres može da uspori pražnjenje sadržaja želuca i da ubrza njegov prolazak kroz creva. Ta kombinacija izaziva bolove u stomaku i promene navika kod defekacije.
- Zatvor
Probavni trakt je obložen glatkim mišićima. Ti mišići se automatski grče u talasastom kretanju koje se naziva peristaltika. To grčenje omogućava da se hrana pomera kroz probavne organe. Peristaltika se pokreće kad telo koristi parasimpatičke nerve. Kada je telo pod stresom, prebacuje se na reakciju „beg ili borba”. Pritom telo više nije koncentrisano na peristaltiku, a posledica može da bude zatvor.
- Propusna creva
Ćelije kojima su prekrivena naša creva deluju kao pregrada za štetne supstance i patogene. Zbog stresa može da se poveća propusnost tih ćelija. Što je stres veći, neželjene supstance lakše prodiru u creva. To stanje se naziva „propusna creva”.
- Nadutost
Kada telo reaguje na stres, daje prednost mozgu i mišićima. Protok krvi u te delove se pojačava, a protok krvi u creva se smanjuje. Zbog toga može da se smanji sposobnost probavnih organa da obavljaju svoj zadatak. Bez protoka krvi otežano je kretanje po probavnom traktu i može da dođe do napinjanja.
- Disbioza mikrobiote creva
Na ravnotežu crevnih bakterija utiču ishrana i opšte zdravlje creva. Ako je probavni trakt pogođen bilo kojim od gore navedenih simptoma, patiće i korisne bakterije u crevima. Istraživanja pokazuju da se u osi mozak–creva, imunitet i mikrobiom creva odvija redovna komunikacija. Srećom, pravilnom prehranom možemo pomoći u ublažavanju negativnih efekata stresa na ravnotežu mikrobiote creva.
Šta se savetuje bolesnicima?
Prvi korak u kontroli stresa i probavnih tegoba je prepoznavanje izvora stresa i traženje načina kako smanjiti ili staviti njihov uticaj pod kontrolu. To, između ostalog, znači promenu životnog stila, kao što su redovno vežbanje, meditacija ili tehnike dubokog disanja.
Osim kontrole stresa važna je i briga o zdravlju probavnog sistema. To uključuje zdravu ishranu, bogatu vlaknima i punovrednim namirnicama, i odgovarajuću hidraciju pijenjem mnogo vode. Osim toga, moramo izbegavati prerađenu hranu i pića, kao i kofein i alkohol, koji mogu da nadraže probavni sistem i pogoršaju simptome.
Ako simptomi ne nestanu, treba posetiti gastroenterologa i obaviti preglede kao što su kolonoskopija ili endoskopija, da se utvrdi uzrok simptoma i izradi individualni plan lečenja.
U nastavku je nekoliko saveta koji mogu da budu od velike pomoći.
- Redovno vežbanje
Fizička aktivnost smanjuje napetost i podstiče otpuštanje endorfina koji deluju kao prirodni lekovi protiv bolova. Endorfini popravljaju san, što po mišljenju Američkog udruženja za anksioznost i depresiju pomaže smanjiti stres. To je jedan od najboljih načina za kontrolu stresa i očuvanje zdrave probave.
U studiji objavljenoj u januaru 2022. u časopisu Journal of Affective Disorders proučavana je veza između fizičkog vežbanja i simptoma anksioznosti. U okviru te studije istraživači su 286 osoba sa anksioznošću slučajnim izborom rasporedili u jednu od tri grupe: prva je bila uključena u tromesečni program umerenog do intenzivnog vežbanja tri puta nedeljno, druga u jednak broj vežbanja u istom periodu, ali manjeg intenziteta, a treća, kontrolna grupa nije bila uključena u vežbanje. Krajem perioda istraživanja kod obe grupe koje su bile uključene u vežbanje simptomi anksioznosti su se popravili više nego u kontrolnoj grupi, zato su istraživači došli do zaključka da je čak i manje intenzivna fizička aktivnost kod anksioznosti korisnija od sedelačkog načina života.
- Joga
Ovo vežbanje duha i tela spaja različite položaje tela sa tehnikama disanja i meditacijom. Studija objavljena 2018. godine u časopisu International Journal of Preventive Medicine pokazala je da su žene koje su triput nedeljno vežbale po jedan sat hatha jogu, posle ukupno 12 vežbanja postigle znatno smanjenje stresa, anksioznosti i depresije. Istraživanja su takođe pokazala da joga može da smanji pritisak i puls. Joga može biti korisna i za osobe sa probavnim tegobama. Pregledna studija objavljena 2022. godine pokazala je da je joga korisna za smanjenje stresa, anksioznosti i depresije i poboljšanje kvaliteta života kod bolesnika sa zapaljenskom bolešću creva.
- Meditacija
Postoje mnoge tehnike meditacije koje vam mogu pomoći da kod koncentracije na neki predmet, aktivnost ili misao postignete mirnoću. Iako cilj meditacije nije smanjenje stresa, to je nuspojava te drevne prakse.
- Kvalitetan i redovan san
Neka istraživanja su pokazala da melatonin ima „važne zaštitne efekte” od oštećenja probavnih organa povezanih sa stresom. Iako nije dokazano da dodaci ishrani sa melatoninom donose bolji san, telo prirodno proizvodi taj hormon spavanja kad je mrak – dobar razlog da pre spavanja isključite sve uređaje sa ekranima i zamračite sobu. Redovan san u trajanju od 7 časova može da doprinese smanjenju stresa.
Zaključak
Prekomeran stres može da utiče na zdravlje probavnih organa. Simptomi kao što su napinjanje, zatvor, žgaravica i neprijatan osećaj u želucu mogu da budu znak da ste pod većim stresom nego što mislite. Stres može da ima i manje primetne posledice kao što su smanjenje broja dobrih bakterija u crevima i povećano lučenje želučane kiseline. Iako je određen nivo stresa u svakodnevnom životu neizostavan, postoji mnogo načina za njegovu kontrolu i smanjenje. Ako ste svesni stresa i kontrolišete ga, vaš mozak i creva biće srećniji i zdraviji.
LITERATURA
- Mayer, EA. The neurobiology of stress and gastrointestinal disease. Gut 2000;47;861-869.
- Mawdsley JE, Rampton DS. Psychological stress in IBD: New insights into pathogenic and therapeutic implications. Gut 2005;54:1481-1491.
- Spence MJ, Moss-Morris R. The cognitive behavioural model of irritable bowel syndrome: a prospective investigation of patients with gastroenteritis. Gut 2007;56:1066-1071.
- Naliboff BD, Mayer M, et al. The effect of life stress on symptoms of heartburn. Psychosomatic Medicine 2004;66:426-434.
- Mayer, EA. The neurobiology of stress and gastrointestinal disease. Gut 2000;47;861-869.
- Mawdsley JE, Rampton DS. Psychological stress in IBD: News insights into pathogenic and therapeutic implications. Gut 2005;54:1481-1491.
Choose chapter:
